Karpos Books | IZDAVACKA KUCA KARPOS | PUBLISHING HOUSE KARPOS |

"Pogledah je: ja sam joj pružao jedinu istinsku tajnu, koja se sastoji u odsustvu tajne, za kojom je mogla večito da traga. Sve je bilo jasno, sve prosto u meni: u čistoj zagonetki nema unutrašnjih slojeva. Pokazivao sam joj lice lišeno tajne, neodgonetljivo; čitala mi je srce kako ničije srce nije čitala; znala je zašto sam rođen, zašto sam bio tu, i što je više u meni smanjivala udeo nepoznatog, to joj je bilo mučnije, to je više zazirala."

Moris Blanšo

Toma Mračni je najpoznatije prozno delo uticajnog francuskog pisca Morisa Blanšoa (1907-2003). Toma i Ana se sastaju u malom hotelu i veruju da vole jedno drugo. Blanšo uz pomoć ovog para ispituje do koje mere smo našom individualističkom prirodom odvojeni od bližnjih i da li je dublja komunikacija uopšte moguća. Toma Mračni nije nikakav književni lik ili junak, nego ime koje se dovodi u vezu sa iskustvima samoće i preobražajima, ime čija realistična vrednost ostaje nerazjašnjena.

Prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić

"Izvesno je samo da ništa nije izvesno i da nema ničega nesrećnijeg i ponosnijeg od ljudskog bića."

Plinije Stariji, Naturalis historia

Roman Budan mladog danskog pisca Haralda Vetmana (rođen 1978.) inovativnom narativnom formom ponire u život i misli rimskog naučnika Plinija Starijeg (23-79. n.e.), koji je posvetio život izučavanju geografije, biologije, medicine, umetnosti itd. i izgubio ga prilikom erupcije Vezuva, koju je takođe želeo da istraži i opiše. Njegovo jedino sačuvano delo, monumentalna Naturalis historia, svedoči o ljudskoj težnji da se pronikne u tajne našeg čudesnog i brutalnog kosmosa, da se ovlada prirodom i da se sve imenuje. Harald Vetman Plinijevu nemirnu strast, poetičnu i osornu prirodu oživljava uz pomoć njegovog nećaka Plinija Mlađeg (61-112 n.e.), rimskog advokata, namesnika u Maloj Aziji i vrsnog epistolografa. Ali se i sam Rim tog doba, s njegovim gladijatorima, morbidnim običajima, glasinama, zabavno i znalački dočarava (Vetman je klasični filolog po obrazovanju).

Roman Budan je bio nominovan 2011. za danskog predstavnika za najvažniju skandinavsku književnu nagradu Nordic Council Literature Prize.

Iako je proteklo više decenija otkako je delo Grčki put Amerikanke Idit Hamilton prvi put štampano, ono ipak nije mnogo izgubilo na aktuelnosti i još uvek ima mnogo toga da saopšti o starogrčkoj kulturi i njenim najvažnijim protagonistima (o kojima znanja nikada ne nedostaju). Ali danas Grčki put ima i drugi značaj - budući da je od onih dela koja su često preštampavana, prevođena, komentarisana, rečju, postala uticajna, ono je zanimljivo i kao povlašćeno mesto konstruisanja istorije i rekonstruisanja zapadnog kulturnog identiteta, koji se počev od renesanse vezuje, s više ili manje intenziteta, sa antičkom Grčkom.

Idit Hamilton (1867-1963), severnoamerička klasična filološkinja, autorka brojnih dela i prevoditeljka. Studirala u Pensilvaniji, Lajpcigu i Minhenu, gde je bila prva žena postdiplomac. Slavu je stekla tek u 63. godini, objavivši Grčki put. Uskoro su usledila druga, takođe rado čitana dela, kao što su Mitologija, Rimski put, Eho Grčke. Pred kraj života je dobila i više počasnih doktorata (Univerziteti Ročester i Jejl) i postala članica Nacionalnog instituta za umetnost i književnost, kao i članica Američke akademije umetnosti i književnosti. Grčki kralj Pavle je Idit Hamilton proglasio počasnom građankom Atine 1957. godine. Održavala je prijateljske veze sa Arnoldom Tojbnijem i Ezrom Paundom i inspirisala pisce poput Lorensa Darela i Henrija Milera. Delo Grčki put pojavljuje se po prvi put na srpskom, u prevodu Sonje Vasiljević.

Homo sacer je u rimskom pravu bio čovek koga je svako mogao ubiti a da ne bude osuđen za ubistvo, ali koji nije smeo biti ubijen u okviru bilo kakvog rituala. Upravo takav život, koji se mogao oduzeti ali je zabranjen kao žrtva, nudi ključ za kritičko tumačenje naše političke tradicije i skrivene biopolitičke paradigme modernog doba. Kada život postane politički ulog i kada se politika pretvori u biopolitiku, sve osnovne kategorije naše misli, od ljudskih prava do demokratije i građanskih prava, bivaju uvučene u proces pražnjenja i dislociranja. Prateći liniju konstitutivnog odnosa između golog života i suverene moći, od Aristotela do Aušvica, od Habeas corpusa do Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, italijanski filozof Agamben u ovoj knjizi pokušava da dešifruje zagonetke - prvenstveno fašizma i nacizma - koje je 20. vek postavio istorijskom umu. Analizirajući koncentracioni logor, on ga vidi kao "nomos moderne“, gde se brišu granice između prava i dela, pravila i izuzetka, života i smrti.

Delijum i sudbinu Marija Sambrano je napisala u Havani 1952. godine. Ovo originalno narativno-filozofsko delo predstavlja vredno svedočanstvo o španskoj tragediji u atmosferi velike kulturne, društvene i političke krize koja je zadesila Evropu krajem 20-ih godina prošlog veka i nakon Drugog svetskog rata. Tekst se bavi burnim promenama koje je Sambranova doživela između 1928. i kraja 1948. godine, a posebna pažnja posvećena je periodu kraja diktature Primo de Rivere i osnivanja Druge španske republike. Tragična filozofija Sambranove tematizuje društveni i politički raskol koji je autorka, prognana iz Španije, tokom svog prvog izgnanstva, duboko i neposredno proživljavala.

Marija Sambrano (1904-1991) rođena je u Velesu (Malaga). Autorka je preko trideset knjiga i jedna od najvažnijih sledbenica Hose Ortega i Gaseta. Početkom 1939. prelazi francusku granicu i odlazi u izgnanstvo. Godine koje su usledile provodi u Francuskoj, Havani, Meksiku, Rimu i Ženevi. Godine 1981. dodeljena joj je nagrada Prinsipe de Asturias za humanistiku i komunikaciju, a sedam godina kasnije postala je i prva žena koja je dobila najprestižniju nagradu za pisce sa španskog govornog područja Migel de Servantes. Kod nas su do sada objavljena dva njena dela: Šumski proplanci i zbirka eseja Vizija i iskustvo.

Ne treba mešati knjige koje se čitaju na putovanju sa onima koje na putovanje navode.

"Na svoje prvo putovanje u Grčku krenuo sam 1947, na poslednje u jesen 1966. Poslednja moja slika: ostrvo u Egejskome moru, bez drveća, sa jednim jedinim selom i goletnim predelom u kom se beda i lepota spajaju kao dve padine brega. Spoj suprotnosti, kao u Heraklitovoj rečenici koju predeli Kiklada neprestano sriču u svojoj svetlosti: "Protivno se udružuje i iz raznih tonova postaje najlepša harmonija, i sve biva borbom.“ Slika tog zagubljenog ostrva čvrsto se zadržava u meni, možda zato što je bila poslednja. Ipak, kako godine prolaze, uviđam koliko se u mom pamćenju uspomene mešaju kao u kakvoj zagonetnoj igri. Zašto neke, naizgled sasvim bezimene, uporno ostaju kao da hoće da podvuku neku poruku čiji mi smisao i dalje izmiče?“

Žak Lakarijer (1925-2005), francuski pisac i prevodilac sa grčkog jezika. Na srpskom su mu do sada objavljena dela Gnostici i Rečnik zaljubljenika u Grčku. Njegovo najpoznatije delo Grčko leto: jedna svakidašnja Grčka od četiri hi-ljade godina, u Francuskoj i Grčkoj je doživelo desetine izdanja, a sada je konačno dostupno i na srpskom jeziku, u prevodu Jelene Stakić.

Tokom prva dva veka naše ere, u Rimskom carstvu je došlo do promene čije se posledice osećaju do danas - preobražaja stavova o braku i o seksualnosti uopšte. Pol Ven (1930-), francuski istoričar Rimskog carstva i profesor na Kolež de Fransu, uverljivo ukazuje na ove transformacije, tvrdeći da u tom smislu hrišćanstvo ništa suštinski novo nije ponudilo i da je poznoantička paganska moralna načela usvojilo od Rimljana, baš kao i latinski jezik. Pol Ven razmatra takođe političke i društvene razloge koji su uticali na promenu stavova, najpre kod rimske više klase (koja je u seksualnoj autorepresiji videla način za sticanje (samo)poštovanja), a kasnije i kod širih slojeva stanovništva.

Zbog svih ovih smelih teza i ubedljivih zaključaka, "Porodica i ljubav u Rimskom carstvu“, članak koji je prvi put objavljen 1978. u čuvenom časopisu Anali, smatra se nezaobilaznim tekstom za razumevanje razvoja i promena najprisnijih međuljudskih odnosa u evropskim društvima.

"Spisi o Hadrijanu“ sadrže antičke izvore o jednoj od najfascinantnijih ličnosti pozne antike, o rimskom imperatoru Hadrijanu (117-138 n.e). Pored Hadrijanove biografije iz važnog prosopografskog izvora "Historia Augusta” i istorijskih spisa Diona Kasija, Eutropija i Aurelija Viktora, u zbirku su uključena i manje poznata istorijska svedočanstva, fragmenti i natpisi.

Hadrijanov život, rana mladost i obrazovanje, politički uspon, reformatorska delatnost, putovanja uzduž i popreko velike imperije, graditeljstvo, učenost, ljubavne strasti i sve ostalo što je činilo habitus ovog rimskog cara, već su za same Rimljane bili puni zbunjujućih odlika. Njegovo je doba, bez velikih ratova i potresa, kako je primetio istoričar Edvard Gibon, najsrećnije doba u poznatoj istoriji čovečanstva. A nakon njega - only enigma and tragedy remain.

"Ne može biti uvoda u filozofiju", prema Peteru Sloterdajku "već se filozofska disciplina od prvog minuta mora predstaviti, najpre kao način mišljenja, a potom i kao način življenja". U tom smislu ovi "Filozofski fragmenti" predstavljaju neposredno suočavanje sa filozofskim svetom u formi intervjua i članaka, koji upućuju na neke od glavnih tokova u savremenoj teoriji, ali takvo suočavanje koje gotovo nikoga ne može obeshrabriti u daljim susretima sa aktuelnim temama teoretskog mišljenja.

U "Poretku diskursa", pristupnom govoru na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi naizgled "neproblematičnom" temom diskursa (govora), ključnim pojmom za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. "Poredak diskursa" je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.

Postoji mnogo knjiga o ratovima, kao i o nedavnim ratovima na Balkanu. Međutim, zbirka eseja Klausa Tevelajta Logical, Radical, Criminal posve se razlikuje od drugih dela koja se o toj temi mogu pročitati na srpskom jeziku. Pišući nekonvencionalnim stilom, on uzroke i ciljeve ratova i raznih etničko-verskih sukoba u Evropi, Aziji, Americi i Africi podvrgava radikalno levoj, pacifističkoj kritici, koja u svom središtu ima "muškarca" i raznovrsne vidove njegove socijalizacije, čija se suština retko i sporo menja. Tevelajt takođe oštro kritikuje ulogu nemačke zvanične politike u razbijanju Jugoslavije, kao i ulogu Zapada u celini, prepoznajući u tome ne samo imperijalističke, nego i stare nacionalističke i muško-patrijarhalne porive.

Klaus Tevelajt je rođen 1942. u Ebenrodeu, u istočnoj Pruskoj. Studirao germanistiku i anglistiku u Frajburgu i Kilu. Predavač na brojnim nemačkim univerzitetima, kao i u Evropi i Americi. Svetsku slavu stiče studijom Muške fantazije iz 1977/1978. godine, klasičnim delom o fašističkoj svesti u kome se oslanja na psihoanalizu, ali i na radove Deleza i Gatarija. Među njegova važnija dela spadaju četvorotomne Knjiga kraljeva i Pokahondin kompleks.

"Tridesetih godina 20. veka Teodor Adorno je boravio u Oksfordu i žalio se kako nije mogao da nađe kolege dovoljno filozofski sofisticirane da bi razumele ono čime se bavi. To zvuči čudno ako uzmemo u obzir da su neki od najistaknutijih filozofa analitičke tradicije - kao što su Ejer, Rajl i Ostin - u to vreme radili na Oksfordu. Adorno je pokušao da sa njima diskutuje o filozofiji, ali je smatrao da mora svoj rad da spusti na "dečji nivo“ kako bi oni mogli išta razumeti. Ejer je, sa svoje strane, smatrao da Adorno ne predstavlja ništa drugo do "komičnu figuru“. Za komunikaciju gotovo da nije bilo osnova.“

- Odnos između tzv. kontinentalne i analitičke filozofije, koju ilustruje i ovaj detalj iz Adornove biografije, samo je jedna od tema o filozofskoj sceni, koju norveški filozof Laš Svensen u ovoj knjizi rasvetljava.

"Šta je filozofija?“, govori o suštini, cilju i mogućnostima filozofije. U njoj su predstavljveni najvažnije filozofske discipline i raspravlja se o odnosu filozofije prema nauci, književnosti i istoriji. Knjiga kulminira kritikom današnje akademske filozofije: ona je izgubila kontakt sa opšteljudskom dimenzijom koja čini njen osnov i daje joj značenje. Tek kada filozofija dovede u pitanje naše razumevanje sebe samih, ona postaje relevantna.

Lars Fr. H. Svensen (rođ. 1970. god.) je asistent na katedri za filozofiju Univerziteta u Bergenu i urednik Norveškog filozofskog časopisa. Njegovo debitantsko delo - Filozofija dosade (1999), postalo je bestseler i prevedeno je mnoge jezike, uključujući i srpski. Na srpski su mu takođe prevedena dela: Filozofija rada, Filozofija straha, Filozofija zla i Filozofija mode (u izdanju Geopoetike).

Za razliku od Karla Marksa i tzv. "ekonomskih determinista“ koji tvrde da ekonomska organizacija društva određuje svaki važan društvenog života, za Maršala Mekluana (1911-1980), jednog od najuticajnijih teoretičara medija 20. veka, presudni uticaj na društvo i njegovu evoluciju imaju tehnološki pronalasci i to naročito oni koji se odnose na sredstva komunikacije. Izumevanja fonetskog pisma i štamparske prese, pojava elektronskih medija (od telegrafa, preko radija, televizije, filmova, telefona do kompjutera) preoblikovali su civilizaciju i ljudsku osećajnost, uticali na politiku, ekonomiju, na naše sposobnosti opažanja i psihološke odlike.

U iscrpnom intevjuu koji je dao 1969, a koji donosimo po prvi put u prevodu na srpski, Mekluan iznosi, iznenađujuće jasno i sugestivno, najvažnije teze iz dve knjige koje su ga proslavile - Gutenbergove galaksije (1962) i Razumevanje medija (1964). Mekluanovi uvidi, često radikalni, provokativni i kontraverzni, čini se da su u eri interneta i rijaliti šoua, dobili novu snagu i aktuelnost.

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na razgovor i predstavljanje rada izdavačke kuće Karpos.

Izdavačka kuća KARPOS osnovana je 2005. godine i od tada kontinuirano objavljuje dela koja slede misaone pravce poststrukturalizma, studija kulture i rodnih studija. Reč je teorijskim tradicijama koje su u domaćoj kulturi i izdavaštvu zapostavljene ili nedovoljno recipirane. U ediciji "alografije" objavljene su knjige Žila Deleza, Žaka Deride, Džudit Batler, Mišela Fukoa, Rolana Barta i drugih, a uskoro će se pojaviti i spisi Žaka Lakana, Stjuarta Hola i Klausa Tevelajta.

Karpos takođe objavljuje dela posvećena grčkoj kulturi u svojoj ediciji "Panelinion", gde su se do sada objavljena brojna dela Lorensa Darela, E. F. Forstera, Henri Milera itd.

Tokom razgovora sa glavnim urednikom Karposa, Dejanom Aničićem, biće reči o prepoznatljivom izdavačkom konceptu ove male, ali zapažene izdavačke kuće, dometima i smislu društveno angažovanog izdavaštva i izgledima za unapređenje domaće humanistike.

"Krf - idilično jonsko ostrvo s dvohiljadugodišnjom istorijom - nije moglo naći podesnijeg hroničara od Lorensa Darela. Jer on nije samo pesnik izražene osećajnosti, nego i humanista s oštrim okom za karakter ličnosti i s istančanim poznavanjem starodrevnosti.“

"Pisac izrazite darovitosti, nedostižnog stilskog umeća, s uvidima moćnim koliko i nežnim.“

"Fizičari i hemičari ne vide na isti način boje kao neurolozi i biolozi. Ali, na treći način ih vidi istoričar, sociolog i antropolog. Za njih - a uopšte uzev, za sve humanističke nauke - boja se definiše i proučava prvenstveno kao društvena činjenica. Pre prirode, pigmenta, oka ili mozga, društvo je to koje "čini" boju, koje joj daje definiciju i smisao, koje menja njene kodove i vrednosti, koje organizuje njene primene i određuje joj uloge.

Govoriti o boji znači govoriti o istoriji reči i jezičkih činjenica, pigmenata i bojila, tehnika slikarstva i farbanja. To znači i govoriti o njenom mestu u svakodnevnom životu, o kodovima i sistemima koji je prate, propisima koji proističu iz vlasti, o etici i simbolima koje su ustanovile religije, o spekulacijama naučnika, o dostignućima umetnika. Tereni istraživanja i razmišljanja su mnogostruki i stavljaju pred naučnike mnogostruka pitanja."

Za "Boje naših sećanja" francuski istoričar Mišel Pasturo dobio je nagradu Prix Médicis Essai za 2010. godinu.

"Psihoanalitičar nije istraživač nepoznatog kontinenta, niti velikih dubina; on je lingvista. On uči da dešifruje pismo pred njegovim očima, koje je prisutno za svačiji pogled; ipak, to pismo se ne može dešifrovati ukoliko nam nedostaju njegovi zakoni, njegov ključ.”

Pol-Loran Asun, psihoanalitičar i profesor na Université de Paris-VII, u knjizi posvećenoj Lakanu daje iscrpan, ali i pristupačan uvod u misaone i pojmovne lavirinte izuzetno uzbudljivog i uticajnog mislioca druge polovine 20. veka. "Lakan“ je originalno objavljena u čuvenoj francuskoj ediciji Que sais-je? (Šta znam?) izdavačke kuće Presses Universitaires de France.

Dok govorim, ja nikada nisam samo "mali drugi" (pojedinac) koji komunicira s ostalima koji su "mali drugi": tu uvek mora biti prisutan veliki Drugi. Ovo nezaobilazno upućivanje na Drugog je tema neslane šale o ubogom seljaku koji se, nakon što je doživeo brodolom, nađe na pustom ostrvu sa, recimo, Sindi Kroford (Cindy Crawford). Nakon što se s njim upustila u seksualni odnos, ona ga pita kako mu je bilo. On joj kaže da mu je bilo "super", ali da bi hteo još nešto da je zamoli kako bi njegovo zadovoljstvo bilo potpuno - pita je da li bi ona mogla da se preobuče u njegovog najboljeg prijatelja, da obuče farmerke i da sebi na licu nacrta brkove. On je uverava da nije nikakav potajni perverznjak, u šta će se ona i uveriti ako mu usliši molbu. Kada ona sve to učini, on joj prilazi, udara je laktom u rebra i kaže joj, uz cereći pogled i opsceni smešak: "Znaš li šta mi se desilo? Upravo sam imao seks sa Sindi Kroford!" Ovaj Treći, koji je uvek prisutan kao svedok, poriče mogućnost neiskvarenog, nevinog, privatnog užitka. Seks je uvek u minimalnoj meri ekshibicionistički i oslanja se na nečiji pogled.

Edvard Morgan Forster (1879-1970), engleski klasik, obreo se tokom Prvog svetskog rata u Aleksandriji, gde o njoj povremeno piše za britansku štampu. Po nagovoru prijatelja Virdžinije i Leonarda Vulfa, Forster će neke od njih objaviti pod imenom "Faros i Farilon“ 1923. godine.

Nizom kratkih eseja Forster nas vodi kroz kulturnu istoriju prestonice helenizovanog Egipta, od Aleksandra Velikog, od Aleksandra Velikog, helenističkih vladara, rimskih imperatora, crkvenih otaca pa sve do moderne Aleksandrije - u kojoj se proizvodi pamuk i puši hašiš - i gde otkriva Konstantina Kavafisa.

"Faros i Farilon“ predstavlja minijaturni portret slavnog grada, koji ne ostavlja ravnodušnim ni rafinirane helenofile.

Na poziv grupe ruskih mladih filozofa okupljenih u Laboratoriji za proučavanje postklasične filozofije pri Akademiji nauka Sovjetskog Saveza, Žak Derida putuju po prvi put u Moskvu u februaru 1990. godine. Odmah po povratku u Ameriku piše esej Back from Moscow, in the USSR -"nemoguć” putopis, koji svoju inspiraciju crpi kako iz ličnih utisaka i razmišljanja tako i iz poznatih i uticajnih moskovskih putopisa A. Žida ((1936-1937) i V. Benjamina (1926-1927). Drugi deo knjige predstavlja iscrpan razgovor sa tri ruska filozofa o ruskoj književnosti i dekonstrukciji.

"Za Moskvu u oba pravca“ spada među Deridina scripta minora, ali u kom se neka od Deridinih najvažnijih filozofskih i političkih polazišta iznova - i pristupačno - tematizuju.

Ne idući tako daleko da sa Dirkemom kažem "Društvo je čoveku bog", ja bih rekao, bog za čoveka nije ništa drugo do društvo. Ono što se očekuje od boga se zapravo dobija isključivo od društva, koje jedino ima moć da posveti, da istrgne izvan činjeničkog, kontigentnog, apsurdnog, ali - i to je bez sumnje fundamentalna antinomija - samo na jedan osobeni način: svaki oblik svetog ima svoj profani komplement, svaka osobenost stvara vlastitu vulgarizaciju, i nadmetanje za poznatu i priznatu društvenu egzistenciju, koja će nas osloboditi beznačajnosti, jeste borba do smrti za simbolički život i smrt. "Citirati", kažu Kabili, "znači vratiti u život". Osuda drugih je strašni sud, a isključivanje iz društva konkretni oblik pakla i prokletstva. Jer, čovek je jednako čoveku bog, koliko je čovek čoveku vuk.

U proleće 1828. godine grupa luksemburških seljaka, među njima mlada i samosvesna Žozet, kreće u svet. Za sobom ostavljaju sav svoj imetak i priključuju se struji iseljenika kojima su dojadili vladari koji se stalno menjaju i loši uslovi života. Njihov cilj: Brazil. Tamo su potrebni ljudi, tamo mogu da započnu novi život. Sto sedamdeset godina kasnije, na izmaku 20. veka, devojčica Tiha stiže sa svojom majkom i drugim crnogorskim izbeglicama u Luksemburg - one su takođe napustile svoju domovinu i krenule za maglovitim obećanjem. Nikome od njih obećanje neće biti ispunjeno, ali za Tihu, koja u tuđini sazreva u tinejdžerku, i za Žozet, koja doduše ne stiže u Brazil, ali ipak pronalazi vlastiti put, ne postoji povratak u stari život...

U novom romanu Gija Helmingera spajaju se dve linije pripovedanja u veliku, univerzalnu priču o tome šta ljude podstiče u njihovoj potrazi za zajedništvom i dobrim životom.

Gi Helminger (rođ. 1963. godine) spada u najistaknutije luksemburške pisce mlađe generacije. Piše drame, poeziju i prozu. Pored toga uređuje i vodi emisiju o kulturi na luksemburškoj televiziji.

EZOP beše bezub, njegov govor jedva razumljiv. Ezop je čkiljio. Isturao je glavu. Njegov nos beše
pljosnat, njegova koža boje prljavštine. Ezopov stomak se previjao preko pojasa. Bio je krivonog. Njegova leva ruka beše kraća od desne. Neki kažu: njegova desna ruka beše kraća od leve. Ezop je bio rob. Za rad u gradu bio je neupotrebljiv. Njegov gospodar ga je odredio za rad na polju...

"Sjajna knjiga" ("Die Zeit"), zasnovana na anonimnom grčkom romanu (prema rukopisu iz 10. veka) o životu jedne od najčudesnijih ličnosti stare Grčke.

Hans Joakim Šedlih (rođen 1935. god.), nemački pisac, prevodilac i esejista. Dobitnik brojnih književnih nagrada i član Nemačke akademije za jezik i pesništvo.

između politike i religije

30/11/2011 - 18.00
Kolarac, Mala sala, Studentski trg 5

Gosti:

Žan Bobero (Francuska), osnivač i počasni profesor na katedri za istoriju i sociologiju laicizma na Ecole pratique des Hautes Etudes, osnivač Grupe za istraživanje društava, religija i laicizma (CNRS-EPHE).

Siniša Zrinščak (Hr), sociolog, predsednik ISORCEA (International Study of Religion in Eastern and Central Europe Association)

Radovan Bigović (Sr), profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Vladimir Ilić (Sr), sociolog, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Ova rasprava je organizovana u okviru Fonda d'Alamber u saradnji sa francuskim institutima u Skoplju i Zagrebu i u partnerstvu sa Kolarčevom zadužbinom.

U čitavom svetu, s jedne strane, dolazi do pojačane sekularizacije, dok s druge, religije iskazuju sve veću vitalnost. "Laiciteti bez granica“ govore o ovoj protivrečnosti današnjice, dajući u isti mah i svojevrsni istorijski pregled sekularizacije i laiciteta (koji za autore nisu identični pojmovi), stavljajući akcenat na francuski laicitet koji je mnogim društvima širom planete služio kao uzoran društveni i politički obrazac, a koji se pak, kako upozoravaju autori, često jednoznačno i pojednostavljeno tumači.

Žan Bobero (Jean Baubérot), francuski istoričar i sociolog, autor preko dvadeset naučnih studija, prevashodno o sociologiji religije. Osnivač je i počasni profesor na katedri za istoriju i sociologiju laicizma na pariskoj École pratique des hautes études i osnivač Grupe za sociološko istraživanje religija i laicizma.

Mišlin Milo (Micheline Milot), kanadska sociološkinja religije i profesorka na Kvebeškom univerzitetu u Montrealu. Objavila je više studija o laicitetu, verskom pluralizmu i obrazovanju. Jedna je od upravnika Centra za etničke studije Univerziteta u Montrealu.

"Svakom suđenju ulog je život, baš kao što su i sve presude presude na smrt, a meni su tri puta sudili. Prvi put sam napustio optuženičku lupu da me uhapse, drugi put da me vrate u pritvor, a treći put da me smeste u zatvor na dve godine. Društvo, kakvim smo ga mi ustrojili, neće imati mesta za mene, neće mi ga ponuditi; ali u prirodi, čije blage kiše padaju jednako na pravednike i nepravednike, biće pukotina u stenama u koje se mogu sakriti, i tajnih dolina u čijoj tišini mogu neometano ridati.“

Opsežno pismo De profundis koje je Oskar Vajld (1854?1900) napisao u zatvoru Redingu, dok je služio dvogodišnju robiju zbog "užasne nepristojnosti“, po prvi put se sada pojavljuje u celini u srpskom prevodu (deo je prevela već 1915. Isidora Sekulić). De profundis nije samo ispovest i razračunavanje sa lordom Alfredom Daglasom, ono je i iskreno samopreispitivanje, pismo o ljubavi, hrišćanstvu i prirodi umetnosti. Zbog svoje višeslojnosti i oštroumnih uvida, De profundis spada među najčitanija epistolografska dela moderne književnosti.

Žofroa Vilarduen (oko 1160-1212), kako sami Francuzi kažu, otac je francuske istoriografije. Plemić, profesionalni vojnik, mudri savetnik, uvek prisutan tamo gde se donose važne i presudne odluke, vešt pregovarač u delikatnim misijama. Zaveštao nam je dragoceni prikaz složenog spleta događaja koji su započeli propovedanjem novog krstaškog pohoda, usmerenog na ponovno zauzimanje Svete zemlje, a okončali se zauzimanjem i pljačkanjem Carigrada i osnivanjem latinskog carstva na Bosforu 1204. god. od strane zapadnih vitezova i Mlečana.

Dok je car kao neko gmizavo čudovište prilazio, pevači udariše u laskavo pojanje: Pogledajte kako se diže jutarnja zvezda, kako sviće rumena Zora; u njegovom pogledu sjaje se zraci sunca, on će doneti propast Saracenima, Nićifor, vladar; a zatim: Mnogaja ljeta caru Nićiforu! Obožavajte ga, narode, pognite glave jedino pred njim!

Mnogo bi više odgovaralo istini da su pevali ovako: Dođi pepelu od crnog ugljena, budalino, ženetino matora, šumski đavole, seljačino, klozetaro, kozja nogačo, rogonjo, geljavče, prostačino, varvarine, kuštravče, kavgadžijo, Kapadočanine!

U Filozofskim fragmentima Ivan Milenković daje reprezentativni presek aktuelnih domaćih i stranih teorijskih kretanja. U preko pedeset članaka, koji su najvećim delom objavljivani u domaćoj štampi počev od 2002. godine, bavi se brojnim savremenim filozofima, piscima i temama. Ovaj izbor iz Milenkovićevog bogatog publicističkog opusa, sažima njegove izrazito široke i raznolike intelektualne preokupacije u formi pristupačnoj akademski informisanoj publici i ujedno predstavlja važan dokument o filozofiji u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka.

Na Velikim Antilima, nekoliko godina pošto je otkrivena Amerika, dok su Španci slali istraživače čiji je zadatak bio da ustanove da li urođenici poseduju dušu ili ne, urođenici su praktikovali potapanje i davljenje zarobljenih belaca ne bi li proverili da li su njihovi leševi bili podložni truljenju ili ne.

U istoj meri u kojoj težimo da uspostavimo diskriminaciju među kulturama i običajima, najpotpunije se identifikujemo sa onima koje pokušavamo da negiramo. Uskraćujući ljudsku prirodu onima koji izgledaju kao "najdivljiji“ ili "najvarvarskiji“, ne činimo ništa drugo do zauzimanja jednog od njihovih tipičnih stavova. Varvar je pre svega čovek koji veruje u varvastvo.

Iako je proteklo više od četrdeset godina od rasprave Noama Čomskog i Mišela Fukoa upriličene na holandskoj televiziji 1971. godine, ona nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti. Pitanja o ljudskom saznanju, pravdi, demokratiji, političkom angažovanju, otporu i moći, i dalje zaokupljaju pažnju javnosti. Ova izazovna debata dvojice društveno aktivnih intelektualaca otkriva nepomirljivosti, ali i sličnosti njihovih pozicija i predstavlja važan prilog kritici političko-ekonomske paradigme liberalne demokratije.

Lepog mladića Solemna ostavila je nimfa Argira u koju je bio zaljubljen, pripoveda nam grčka mitologija. Afrodita ga je oslobodila ljubavnih jada pretvorivši ga u reku. Ali je on i kao reka patio za Argirom. Stoga mu je boginja podarila moć zaboravljanja i od tada su svi okupani u toj reci bili izbavljeni od ljubavnih muka.

Ima li danas kakve reke u kojoj bi se nesrećno zaljubljeni mogli okupati? Fragmenti ljubavnog govora melanholična su oda današnjem Solemnu u potrazi za rekom koja je presušila. Najpoznatije delo Rolana Barta koje Geteovim Verterom, Frojdom, Lakanom, zenom itd. slika portret zaljubljenog i opisuje svu dramu ljubavi.

Teoretičar kulture, istoričar književnosti i medicine, Žan Starobinski (Ženeva, 1920. god.), ispisuje važne stranice kulturne istorije melanholije analizirajući nekolicinu poznatih Bodlerovih pesama i dajući primere iz evropskog slikarstva (poglavito XIX veka).
Melanholija u ogledalu predstavlja deo ciklusa predavanja koji je Starobinski održao na Kolež de Fransu 1987. i 1988. godine i prevedena je na sve veće evropske jezike.

I pored sve opčinjenosti Mediteranom i grčkom kulturom, engleski pisac Lorens Darel (1912-1990) daje trezven portret posleratnog Kipra, sa osvrtima na čitavu njegovu istoriju i kulturno pamćenje.

Darelova izrazita pripovedačka snaga i talenat preobražavaju u Gorkim limunovima Kipra putopisne, istorijske i autobiografske elemente u književno delo koje nije namenjeno samo onima zainteresovanim za ovo ostrvo, već svim istinskim poštovaocima lepe reči i plemenitih stremljenja ka svestranijem međukulturnom razumevanju.

Antologija savremene grčke ženske priče je zbirka koja po prvi put upoznaje srpskog čitaoca sa najaktuelnijim proznim ženskim stvaraocima na grčkom jeziku. Priče u ovoj antologiji, bilo da su melanholične, dramaticne ili duhovite, odškrinjuju vrata ne samo moderne grčke književnosti, nego i celokopnog grčkog društva, posmatranog budnim ženskim okom.

Zlo bi se sastojalo u tome da ja sada, ako nastupi smrt, gubim šansu - poslednju šansu - da mom životu dam smisao, ili više smisla. To bi objasnilo zašto nas prestrašuje skora smrt, zašto želimo njeno odlaganje. "Ne samo sada, ne samo da umrem u ovoj besmislenosti“.

I odjednom sam ponovo ugledao Grčku koju volim: golu sirotinju što pruža radost bez poniženja, čestitost i lepo ophođenje ostrvljana, raskole i podmuklost varošana, škrtost i ljubomoru sitnih posednika. Video sam taverne sa lovorovim vencima, jaganjce kako se okreću na ražnju za Uskrs, bradate heroje, polomljene mramorne statue. Istočno od Rodosa leži Anadolija, njene suncem spržene planine legu se pod orlovima, kuda pastir hoda čitavog dana, među mirtom i jagodastim drvetom sa njihovim jarko crvenim ranama od bobica. Jednog dana ću otkriti pravi način da to izrazim rečima...

Biblioteka Panelinion / Prevod sa engleskog: Sonja Vasiljević / Broj strana: 269 / Godina izdanja: 2010. / Cena: 690.00 din.

"Varvarin uopšte nije onaj ko veruje da postoji varvarstvo, varvarin je onaj ko veruje da neka populacija ili neko biće ne pripadaju potpuno ljudskom rodu i da zaslužuju postupke koje bi on odlučno odbio da primeni na sebi.... Nijedna kultura nije varvarska u sebi samoj, nijedan narod nije konačno civilizovan; svi mogu postati jedni kao drugi. To je svojstvo ljudske vrste."
Cvetan Todorov

Biblioteka Alografije / Prevod sa francuskog: Jelena Stakić / Broj strana: 310 /

Zašto sabrati na jednom mestu tekstove razgovora koji su vođeni tokom skoro dvadeset godina? Pregovori ponekad traju toliko dugo da se ne zna da li su još uvek deo rata ili početak mira. Tačno je da se filozofija ne može odeliti od gneva na njenu epohu, ali ni od vedrine koju nam ona pruža. Filozofija, međutim, nije Moć. Religije, države, kapitalizam, nauka, zakon, javno mnenje, televizija - to su moći, a ne filozofija. Filozofija može imati svoje velike unutrašnje bitke (idealizam-realizam itd.), ali te su bitke smešne. Kako nije moć, filozofija se ne može upustiti u bitku protiv moći, ona umesto toga vodi rat bez bitke, gerilski rat. Ona ne može da razgovara sa moćima, ona nema šta da im kaže, da saopšti, ona vodi samo pregovore. I kako se moći ne zadovoljavaju time da ostanu spolja, već nas ponaosob prožimaju, svako od nas se nalazi u pregovorima i gerilskom ratu sa samim sobom, zahvaljujući filozofiji.

Biblioteka Alografije / Prevod sa francuskog: Andrija Filipović / Broj strana: 275 /

Religija zabranjuje i nalaže seks, osuđuje i blagosilja, kažnjava i nagrađuje. Pol našeg seksualnog partnera, bračni status, boja kože, religija i kasta mogu nas odvesti u spasenje ili u prokletstvo.

Dok hrišćanke adolescentkinje u Americi posećuju balove gde obećavaju Bogu da će se suzdržati od seksa dok ne stupe u brak, budistički monasi shvataju homoseksualne odnose kao svetu tajnu.Ne postoji jednostavno objašnjenje odnosa između seksa i religije. U Norveškoj se javne rasprave usredsređuju na mesto homoseksualaca u crkvi. Drugi se pitaju da li bi trebalo da postoji smrtna kazna za zabranjene heteroseksualne odnose, da li promiskuitet uzrokuje orkane i poplave. Da li Bog osuđuje brak između crnaca i belaca, da li ljudi mogu imati seksualne odnose u raju? Knjiga se bavi stavovima različitih religija prema seksualnosti, seksualnom rasizmu i seksu sa demonima, prinudnom seksu i celibatu, razvodu i poligamiji. Kao i pitanjem zašto se neka seksualna pravila naglašavaju, dok se druga zaboravljaju.

Biblioteka Alografije / Prevod: Sofija Vuković / Broj strana: 405 / Godina izdanja: 2010 / Cena: 864.00 din.

Nevolja s rodom je jedno od najuticajnijih filozofskih dela iz poslednje decenije XX veka. Ovo delo američke teoretičarke Džudit Batler u kome ona radikalno preispituje savremena stanovišta o polu, rodu, želji i identitetima, preobrazilo je i nadahnulo današnju feminističku misao, studije kulture i roda i uopšte zapadnu kritičku teoriju.

"Tu spasonosnu prevaru, to izbegavanje, tu izvanrednu varku koja omogućava da se čuje jezik koji je izvan moći u veličanstvenosti neprestane revolucije ljudskog govora, ja nazivam književnošću.“

Biblioteka Alografije / Prevod sa francuskog: Anja Miletić / Broj strana: 56 / Godina izdanja: 2009. / Cena: 250.02 din.

"Filozofski fragmenti II“ najvećim su delom posvećeni evropskoj levici, tradicionalnoj, socijalnoj i tzv. "kulturnoj“ i "postideološkoj“ levici; sadrže najrazličitije tekstove od onih o Marksu, preko onih o Adornu i Altiseru, do tekstova o Deridi i Lakanu. Veliki broj članaka u zborniku objavljen je u protekle dve godine u nedeljniku NIN.

Milana Babić (italijanski, engleski), Aničić Dejan (nemački, engleski, francuski), Kristina Došen (nemački), Ljiljana Nedeljković (engleski), Nikola Živković (nemački), Dušan Maljković (engleski)

Biblioteka: Alografije / Godina izdanja: 2009. / Broj strana: 221 / Cena: 486 din.

Luj Altiser (Louis Althusser, 1918-1990) spada među najuticajnije francuske filozofe druge polovine XX veka. Neki od njegovih pronicljivih doprinosa savremenoj misli po kojima će ostati upamćen, poput produbljivanja koncepata ideologije i subjektivnosti, po prvi put su i najubedljivije izloženi u spisu "Ideologija i državni ideološki aparati“ (1969). Altiser ideologiju shvata kao sredstvo kojim svaka društvena grupa stvara i reprodukuje uslove sopstvenog postojanja, dok posredstvom "ideološke interpelacije“, odnosno "prozivanja“ pojedinac zadobija subjektivnost, uverljivo iznoseći da niko ne može izbeći adresiranje i pozicioniranje unutar dominantnog ideološkog diskursa.

Biblioteka Alografije / Prevod sa francuskog: Andrija Filipović / Broj strana: 70 / Godina izdanja: 2009. / Cena: 290 din.

"Meteori“ su knjiga fragmenata. Nije moguće prikazati njen sadržaj, jer su sve teme dozvoljene. Teze se iznose bez odbrane, snovi se prepričavaju bez završetka, razmatranja se izlažu bez razmišljanja o moralnom uzdizanju čitalaca. Meteori su zbirka misli bez ikakvih frustracija, delo koje nam ukazuje na neslućene mogućnosti za radost koju svi nosimo u sebi, samo ako odvojimo vremena da posmatramo svet oko sebe i razmišljamo o njemu.

"Vajld je jednom priznao: ’Volim da zabavljam mase, dovodim do besa ugledne građane, a fasciniram aristokrate’. Sve do početka 1891. godine, njegovi napori bili su sasvim uspešni. Međutim, u februaru te godine, u časopisu Fortnightly Review pojavio se njegov esej "Duša čovekova u socijalizmu“ - i od tada britanska aristokratija više nije bila fascinirana“.

Biblioteka Alografije / Prevod sa engleskog: Dušan Maljković / Broj strana: 67

"Hrišćanstvo“ - govorio je Niče - "ne zna za radost“. Vizantijsko društvo, uprkos jakom uticaju hrišćanstva, poznavalo je i cenilo radost, pa i onu čulnu, koju je crkva najviše osuđivala. Hans-Georg Bek otkriva kako je erotofobija zvanične crkve često ignorisana u vizantijskoj svakodnevici, umetnosti, književnosti, čak i u manastirima. Tekstovi pojedinih antičkih ljubavnih romana došli su nam i u formi molitvenika, u koje su bili prerušeni kako bi se prekratili dugi sati manastirskih bogosluženja. "Vizantijski erotikon“ govori o toj manje poznatoj strani vizantijskog društva.

Hans-Georg Bek (1910-1999), nemački vizantinolog. Bio je redovni profesor na katedri za vizantinologiju Univerziteta u Minhenu, kao i dugogodišnji urednik časopisa Byzantinische Zeitschrift. Autor brojnih studija iz oblasti vizantijske istorije, književnosti, teologije. "Vizantijski erotikon“ je treće njegovo delo u srpskom prevodu.

Britanski vizantinolog rusko-grčkog porekla Siril Mango (rođ. 1928. u Carigradu), jedan je od najsvestranijih živih vizantinologa. Njegove studije uključuju vizantijsku arhitekturu, umetnost, istoriju, književnost. U ovom pristupnom predavanju, održanom 1974. na Oksfordu, daje ključna uputstva za dekodiranje vizantijskih tekstova, namenjena pre svega istoričarima. U sredini gde je bujala paraistoriografija za period nacionalne istorije od "pre Adama“, Mangove su smernice za pristup podacima iz poznoantičkih i vizantijskih izvora utoliko važnije i aktuelnije.

Biblioteka Panelion / Godina izdanja: 2009. / Broj strana: 42 / Cena: 290 din.

Nemački egiptolog i kulturolog Jan Asman jedan je od najpoznatijih istraživača istorije monoteizma. U Monoteizmu i jeziku nasilja postavlja radikalno pitanje - u kojoj meri jednobožačke religije i danas daju legitimaciju nasilju i predstavljaju izazov društvenoj i verskoj toleranciji.

U proleće 1940. američki pisac Henri Miler (1891-1980) prihvata poziv svog prijatelja Lorensa Darela i pridružuje mu se u Grčkoj. Upoznaje grčke pesnike i pisce, noćni život u atinskim tavernama, istražuje Peloponez i otkriva magiju Krita. Usred lične duhovne krize i svestan ozbiljnosti rata koji izbija, u Grčkoj pronalazi "svet svetlosti“. Kolos iz Marusija govori o putovanju koje umnogome preobražava Milerov život i umetnost. Smatrao ga je svojim najboljim delom.

Biblioteka Panelinion / Prevod sa engleskog: Sonja Vasiljević / Broj strana: 249

"Kosmogina je queer kraljica beogradske književne scene, pobjednica natječaja za queer priču (Porno star) u Zagrebu 2004. Već dugi niz godina piše science fiction i erotske priče, a njezina priča Hilandarska maja uverštena je u antologiju srpske kratke priče Casablanca Serba talijanske nakladne kuće feltrinelli. 2003...."

"Kada me predstave kao pravu srpsku porno spisateljicu ili kraljicu beogradskog asfalta mene to ne vređa, već zabavlja. Bavim se tabuiziranim temama, promišljam na temu Erosa i Tanatosa, pa samim tim iz jednog identiteta skačem u drugi.

Ne ograničavam se u mislima, delovanju i pisanju, niti prihvatam opšta društvena pravila korektnog izražavanja i ponašanja. Heteronormativni odnosi su dosadni, jer je to od pamtiveka prežvakavana priča i nemi je krajnje neafirmativna da tu istu temu ispiram kao i svi ostali. Queer identitet mi je najbliži upravo stoga što ga je teško definisati, iako ga po default-u svi vezuju za homoseksualnost.

Identitet kosmogine objedinjuje univerzalni kosmički ženski princip, te se ja tako i osećam - kao kosmička pička"

Kornet i Karpos / Broj strana: 177 / Godina izdanja: 2009. / Cena: 486.00 din.

"Portret Grčke“ Nikolasa Gejdža, američkog književnika grčkog porekla, realističan je i obuhvatan, sa smislom za neobične detalje i na momente nadahnut ličnim iskustvom.

predstavljeni grčka istorija, jezik i spomenici, ostrva i kopno, muzika, običaji, stari i savremeni mitovi. Istančani psihogram zemlje i ljudi koji oduvek bude interesovanje, dovode u nedoumicu i fasciniraju.

Nova izdanja