29.07.2009.

Izazov ženskih čari

U VIŠESTRUKO zanimljivoj naučnoj studiji "Vizantijski erotikon“ poznati nemački vizantolog Hans Georg Bek (1910-1999) pokušao je da pokaže na koji je način vizantijsko društvo, čvrsto utemeljeno u svojoj tradiciji i obrascima ponašanja, izlazilo na kraj sa svojim teolozima, i strogim moralnim diktatom crkve, pre svega kada je reč o erotici i seksualnosti. Knjigu je objavila mlada izdavačka kuća "Karpos“ u prevodu Tome Savice i Vesne Čkovrić.

Uprkos jakom uticaju hrišćanstva, vizantijsko društvo je poznavalo i cenilo radost, pa i onu čulnu, koju je crkva najviše osuđivala. Bek otkriva kako je erotofobija zvanične crkve često ignorisana u vizantijskoj svakodnevici, umetnosti, književnosti, čak i u manastiru. Tekstovi pojedinih antičkih ljubavnih romana došli su nam i u formi molitvenika u koje su bili prerušeni kako bi se prekratili dugi sati manastirskog bogosluženja, beleži urednik Dejan Aničić.

Na promociji u utorak Dejan Dželebdžić, vizantolog, podsetio je da je crkva svojim kanonima želela da suzi prostor erotskog života pa su za prestupnike određivane kazne kao što je zabrana pričešća i ekskomunikacija. Ipak, motivi ljubavi i erotike mogu se naći u starogrčkim romanima kao i u epigramima koji postoje još od petog veka pre Hrista i pisani su sve do šestog veka.

Neka vrsta oca vizantijskog monaštva Vasilije Veliki isticao je da ne postoji "sitan greh“ već samo "smrtni gresi“ koji sa sobom povlače večno prokletstvo. Za njega je žena u svakom pogledu bila najveća opasnost: "grozno je kada muškarac ide ženi; još gore kada žena dođe muškarcu“. Slično je propovedao i Jovan Zlatousti za koga je devičanstvo predstavljalo sveopšti ideal hrišćanskog načina življenja. Uprkos takvim učenjima život među običnim ljudima u Vizantiji, a posebno na dvorovima, išao je drugačijim tokom.

Tako Hans Bek podseća na caricu Evdokiju, ženu cara Arkadija (395-408), kojoj je Zlatousti javno prigovarao zbog spletki što je bio razlog da ga ona obori s polo žaja. Zatim, njena ćerka Pulherija, koja je "u politici svoga brata vodala kao na povocu“ i čak je odredila kime može da se ženi. Čuvena Atanaida iz Atine, visokoobrazovana dama, imala je dovoljno kuraži da se i posle nametnutog razvoda od cara i progonstva iz Carigrada smesti u Jerusalim i odande izvrgava ruglu versku politiku svog bivšeg muža. Eros se, piše Bek, pretvorio u ubistvenu mržnju i nijedan guverner pokrajine Palestine nije se usuđivao da osujeti njeno delovanje.

IZ KRČME NA TRON

U desetom veku carica Teofana stigla je do trona pravo iz krčme svoga oca. Upoznao ju je na jednom od svojih noćnih pohoda raspusni prestolonaslednik, potonji car Roman II, koga je uspela da zavede, pet godina kasnije on je umro, ali Teofana nije bila raspoložena da izigrava udovicu odanu Bogu: podlegla su joj još tri cara....

                                                                                                                                                D. Bt.