utorak, 28 jul 2009. 20:05

"VIZANTIJSKI EROTIKON" HANSA GEORGA BEKA

Oko nas

BEOGRAD - Vizantologija u Srbiji obogaćena je  prevodom značajne studije jednog od najvećih vizantologa 20. veka, Nemca Hansa Georga Beka (1910-1999) "Vizantijski erotikon", koju su preveli Toma Savica i Vesna Čkovrić. Studiju, koja je danas promovisana u "Prosveti", objavila je izdavačka kuća "Karpos" - Loznica.

Bekova knjiga, kada se pojavila 1984, predstavljala je pionirski poduhvat u vizantologiji u kojoj su erotika i teme vezane za seksualnost smatrane za nebitne i da im ne treba posvećivati posebnu pažnju. Njegova je zasluga da je ovom studijom pokazao koliko je vizantijska kultura bila prožeta erotskim nabojem, iako je zvanična crkva bila poznata po erotofobiji i često je ignorisana u vizantijskoj svakodnevici.

Glavni urednik "Prosvete" Dejan Mihajlović je objasnio da taj beogradski izdavač saradjuje sa lozničkim preko književne mreže "Traduki". Tu mrežu pokrenule su austrijska i nemačka vlada sa švajcarskom Fondacijom za kulturu "Pro Helvertia", nemačkom Fondacijom "Fiše", "Gete" institutom i austrijskim Kultur kontaktom, sa ciljem da se podstakne prevodjenje značaqjnih dela pisanih na nemačkom jeziku. On je kazao da je Bekovu studiju želela da objavi "Prosveta", ali da je "Karpos" već obezbedio autorska prava i tako je došlo do saradnje prilikom objavljivanja.

Vizantolog Dejan Dželebdžić je podsetio da je Bek bio redovni profesor na katedri za vizantologiju u Minhenu da je dugo godina uredjivao prestižni časopis "Bizantiniše cajtšrift" i da je objavio velik broj studija iz vizantijske  istorije, književnosti, teologije. On smatra da je od izuzetnog značaja to što je Bek stekao teološko obrazovanje i da je važio za najvećeg znalca veza koje su postojale izmedju teologije i književnosti u vizantijskom svetu. Ta vrsta znanja je bila presudna prilikom pisanja "Vizantijskog erotikona" jer su seksualnost i teologija samo naizgled u vizantijskoj kulturi dve različite teme, naglasio je Dželebdžić. On je podvukao da se Bek ne bavi seksualnošću Vizantinaca već prati sukob pravoslavne dogme i seksualnosti jer u teološkoj literaturi je seksualnost veoma prisutna kao jedna od najvećih pretnji pravoslavlju. Istovremeno, antički koreni na kojima je iznikla vizantijska književnost imaju značajnu dozu erotike koja nije nestala ni pod jakim uplovom svetih otaca. Dželbedžić je skrenuo pažnju na Bekov koncept da hronološki prati prisustvo erotskih tema u vizantiksoj kulturi, ali to nije "istorija seksualnosti u Vizantiji".

Bekova knjiga sadrži devet poglavlja: "Sukob", "Predlošci ranog hrišćanstva", "Šta znači prvaoslavlje", "Pravoslavni model i njegeove posledice", "Erotika u ranoj Vizantiji", "Filozofi i antikvari", "Nova polazišta", "Stil doba Paleologa" i "Epilog", a prati ih register imena i iscrpna bibliografija.

Germanista sa Univerziteta u Kragujevcu Savica je konstatovao da je knjiga naučno delo, iako  Bek poseduje rafinirani stil pisanja.

                                                                                                                                  (Tanjug)