 |
ENGLISH |
Izdanja
BIBLIOTEKA ALOGRAFIJE |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Homo sacer je u rimskom pravu bio čovek koga je svako mogao ubiti a da ne bude osuđen za ubistvo, ali koji nije smeo biti ubijen u okviru bilo kakvog rituala. Upravo takav život, koji se mogao oduzeti ali je zabranjen kao žrtva, nudi ključ za kritičko tumačenje naše političke tradicije i skrivene biopolitičke paradigme modernog doba. Kada život postane politički ulog i kada se politika pretvori u biopolitiku, sve osnovne kategorije naše misli, od ljudskih prava do demokratije i građanskih prava, bivaju uvučene u proces pražnjenja i dislociranja. Prateći liniju konstitutivnog odnosa između golog života i suverene moći, od Aristotela do Aušvica, od Habeas corpusa do Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, italijanski filozof Agamben u ovoj knjizi pokušava da dešifruje zagonetke - prvenstveno fašizma i nacizma - koje je 20. vek postavio istorijskom umu. Analizirajući koncentracioni logor, on ga vidi kao "nomos moderne“, gde se brišu granice između prava i dela, pravila i izuzetka, života i smrti.
Delijum i sudbinu Marija Sambrano je napisala u Havani 1952. godine. Ovo originalno narativno-filozofsko delo predstavlja vredno svedočanstvo o španskoj tragediji u atmosferi velike kulturne, društvene i političke krize koja je zadesila Evropu krajem 20-ih godina prošlog veka i nakon Drugog svetskog rata. Tekst se bavi burnim promenama koje je Sambranova doživela između 1928. i kraja 1948. godine, a posebna pažnja posvećena je periodu kraja diktature Primo de Rivere i osnivanja Druge španske republike. Tragična filozofija Sambranove tematizuje društveni i politički raskol koji je autorka, prognana iz Španije, tokom svog prvog izgnanstva, duboko i neposredno proživljavala.
Marija Sambrano (1904-1991) rođena je u Velesu (Malaga). Autorka je preko trideset knjiga i jedna od najvažnijih sledbenica Hose Ortega i Gaseta. Početkom 1939. prelazi francusku granicu i odlazi u izgnanstvo. Godine koje su usledile provodi u Francuskoj, Havani, Meksiku, Rimu i Ženevi. Godine 1981. dodeljena joj je nagrada Prinsipe de Asturias za humanistiku i komunikaciju, a sedam godina kasnije postala je i prva žena koja je dobila najprestižniju nagradu za pisce sa španskog govornog područja Migel de Servantes. Kod nas su do sada objavljena dva njena dela: Šumski proplanci i zbirka eseja Vizija i iskustvo.
Tokom prva dva veka naše ere, u Rimskom carstvu je došlo do promene čije se posledice osećaju do danas - preobražaja stavova o braku i o seksualnosti uopšte. Pol Ven (1930-), francuski istoričar Rimskog carstva i profesor na Kolež de Fransu, uverljivo ukazuje na ove transformacije, tvrdeći da u tom smislu hrišćanstvo ništa suštinski novo nije ponudilo i da je poznoantička paganska moralna načela usvojilo od Rimljana, baš kao i latinski jezik. Pol Ven razmatra takođe političke i društvene razloge koji su uticali na promenu stavova, najpre kod rimske više klase (koja je u seksualnoj autorepresiji videla način za sticanje (samo)poštovanja), a kasnije i kod širih slojeva stanovništva.
Zbog svih ovih smelih teza i ubedljivih zaključaka, "Porodica i ljubav u Rimskom carstvu“, članak koji je prvi put objavljen 1978. u čuvenom časopisu Anali, smatra se nezaobilaznim tekstom za razumevanje razvoja i promena najprisnijih međuljudskih odnosa u evropskim društvima.
"Ne može biti uvoda u filozofiju", prema Peteru Sloterdajku "već se filozofska disciplina od prvog minuta mora predstaviti, najpre kao način mišljenja, a potom i kao način življenja". U tom smislu ovi "Filozofski fragmenti" predstavljaju neposredno suočavanje sa filozofskim svetom u formi intervjua i članaka, koji upućuju na neke od glavnih tokova u savremenoj teoriji, ali takvo suočavanje koje gotovo nikoga ne može obeshrabriti u daljim susretima sa aktuelnim temama teoretskog mišljenja.
U "Poretku diskursa", pristupnom govoru na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi naizgled "neproblematičnom" temom diskursa (govora), ključnim pojmom za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. "Poredak diskursa" je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.
Postoji mnogo knjiga o ratovima, kao i o nedavnim ratovima na Balkanu. Međutim, zbirka eseja Klausa Tevelajta Logical, Radical, Criminal posve se razlikuje od drugih dela koja se o toj temi mogu pročitati na srpskom jeziku. Pišući nekonvencionalnim stilom, on uzroke i ciljeve ratova i raznih etničko-verskih sukoba u Evropi, Aziji, Americi i Africi podvrgava radikalno levoj, pacifističkoj kritici, koja u svom središtu ima "muškarca" i raznovrsne vidove njegove socijalizacije, čija se suština retko i sporo menja. Tevelajt takođe oštro kritikuje ulogu nemačke zvanične politike u razbijanju Jugoslavije, kao i ulogu Zapada u celini, prepoznajući u tome ne samo imperijalističke, nego i stare nacionalističke i muško-patrijarhalne porive. Klaus Tevelajt je rođen 1942. u Ebenrodeu, u istočnoj Pruskoj. Studirao germanistiku i anglistiku u Frajburgu i Kilu. Predavač na brojnim nemačkim univerzitetima, kao i u Evropi i Americi. Svetsku slavu stiče studijom Muške fantazije iz 1977/1978. godine, klasičnim delom o fašističkoj svesti u kome se oslanja na psihoanalizu, ali i na radove Deleza i Gatarija. Među njegova važnija dela spadaju četvorotomne Knjiga kraljeva i Pokahondin kompleks.
"Tridesetih godina 20. veka Teodor Adorno je boravio u Oksfordu i žalio se kako nije mogao da nađe kolege dovoljno filozofski sofisticirane da bi razumele ono čime se bavi. To zvuči čudno ako uzmemo u obzir da su neki od najistaknutijih filozofa analitičke tradicije - kao što su Ejer, Rajl i Ostin - u to vreme radili na Oksfordu. Adorno je pokušao da sa njima diskutuje o filozofiji, ali je smatrao da mora svoj rad da spusti na "dečji nivo" kako bi oni mogli išta razumeti. Ejer je, sa svoje strane, smatrao da Adorno ne predstavlja ništa drugo do "komičnu figuru". Za komunikaciju gotovo da nije bilo osnova."
Za razliku od Karla Marksa i tzv. "ekonomskih determinista“ koji tvrde da ekonomska organizacija društva određuje svaki važan društvenog života, za Maršala Mekluana (1911-1980), jednog od najuticajnijih teoretičara medija 20. veka, presudni uticaj na društvo i njegovu evoluciju imaju tehnološki pronalasci i to naročito oni koji se odnose na sredstva komunikacije. Izumevanja fonetskog pisma i štamparske prese, pojava elektronskih medija (od telegrafa, preko radija, televizije, filmova, telefona do kompjutera) preoblikovali su civilizaciju i ljudsku osećajnost, uticali na politiku, ekonomiju, na naše sposobnosti opažanja i psihološke odlike.
U iscrpnom intevjuu koji je dao 1969, a koji donosimo po prvi put u prevodu na srpski, Mekluan iznosi, iznenađujuće jasno i sugestivno, najvažnije teze iz dve knjige koje su ga proslavile - Gutenbergove galaksije (1962) i Razumevanje medija(1964). Mekluanovi uvidi, često radikalni, provokativni i kontraverzni, čini se da su u eri interneta i rijaliti šoua, dobili novu snagu i aktuelnost.
"Fizičari i hemičari ne vide na isti način boje kao neurolozi i biolozi. Ali, na treći način ih vidi istoričar, sociolog i antropolog. Za njih - a uopšte uzev, za sve humanističke nauke - boja se definiše i proučava prvenstveno kao društvena činjenica. Pre prirode, pigmenta, oka ili mozga, društvo je to koje "čini" boju, koje joj daje definiciju i smisao, koje menja njene kodove i vrednosti, koje organizuje njene primene i određuje joj uloge.
Govoriti o boji znači govoriti o istoriji reči i jezičkih činjenica, pigmenata i bojila, tehnika slikarstva i farbanja. To znači i govoriti o njenom mestu u svakodnevnom životu, o kodovima i sistemima koji je prate, propisima koji proističu iz vlasti, o etici i simbolima koje su ustanovile religije, o spekulacijama naučnika, o dostignućima umetnika. Tereni istraživanja i razmišljanja su mnogostruki i stavljaju pred naučnike mnogostruka pitanja." Mišel Pasturo
"Psihoanalitičar nije istraživač nepoznatog kontinenta, niti velikih dubina; on je lingvista. On uči da dešifruje pismo pred njegovim očima, koje je prisutno za svačiji pogled; ipak, to pismo se ne može dešifrovati ukoliko nam nedostaju njegovi zakoni, njegov ključ.” Žak Lakan
Pol-Loran Asun, psihoanalitičar i profesor na Université de Paris-VII, u knjizi posvećenoj Lakanu daje iscrpan, ali i pristupačan uvod u misaone i pojmovne lavirinte izuzetno uzbudljivog i uticajnog mislioca druge polovine 20. veka. "Lakan“ je originalno objavljena u čuvenoj francuskoj ediciji Que sais-je? (Šta znam?) izdavačke kuće Presses Universitaires de France.
Dok govorim, ja nikada nisam samo "mali drugi" (pojedinac) koji komunicira s ostalima koji su "mali drugi": tu uvek mora biti prisutan veliki Drugi. Ovo nezaobilazno upućivanje na Drugog je tema neslane šale o ubogom seljaku koji se, nakon što je doživeo brodolom, nađe na pustom ostrvu sa, recimo, Sindi Kroford (Cindy Crawford). Nakon što se s njim upustila u seksualni odnos, ona ga pita kako mu je bilo. On joj kaže da mu je bilo "super", ali da bi hteo još nešto da je zamoli kako bi njegovo zadovoljstvo bilo potpuno - pita je da li bi ona mogla da se preobuče u njegovog najboljeg prijatelja, da obuče farmerke i da sebi na licu nacrta brkove. On je uverava da nije nikakav potajni perverznjak, u šta će se ona i uveriti ako mu usliši molbu. Kada ona sve to učini, on joj prilazi, udara je laktom u rebra i kaže joj, uz cereći pogled i opsceni smešak: "Znaš li šta mi se desilo? Upravo sam imao seks sa Sindi Kroford!" Ovaj Treći, koji je uvek prisutan kao svedok, poriče mogućnost neiskvarenog, nevinog, privatnog užitka. Seks je uvek u minimalnoj meri ekshibicionistički i oslanja se na nečiji pogled.
Na poziv grupe ruskih mladih filozofa okupljenih uLaboratoriji za proučavanje postklasične filozofije pri Akademiji nauka Sovjetskog Saveza, Žak Derida putuju po prvi put u Moskvu u februaru 1990. godine. Odmah po povratku u Ameriku piše esejBack from Moscow, in the USSR -"nemoguć” putopis, koji svoju inspiraciju crpi kako iz ličnih utisaka i razmišljanja tako i iz poznatih i uticajnih moskovskih putopisa A. Žida ((1936-1937) i V. Benjamina (1926-1927). Drugi deo knjige predstavlja iscrpan razgovor sa tri ruska filozofa o ruskoj književnosti i dekonstrukciji. "Za Moskvu u oba pravca“ spada među Deridina scripta minora, ali u kom se neka od Deridinih najvažnijih filozofskih i političkih polazišta iznova - i pristupačno - tematizuju.
"Ne idući tako daleko da sa Dirkemom kažem "Društvo je čoveku bog", ja bih rekao, bog za čoveka nije ništa drugo do društvo. Ono što se očekuje od boga se zapravo dobija isključivo od društva, koje jedino ima moć da posveti, da istrgne izvan činjeničkog, kontigentnog, apsurdnog, ali - i to je bez sumnje fundamentalna antinomija - samo na jedan osobeni način: svaki oblik svetog ima svoj profani komplement, svaka osobenost stvara vlastitu vulgarizaciju, i nadmetanje za poznatu i priznatu društvenu egzistenciju, koja će nas osloboditi beznačajnosti, jeste borba do smrti za simbolički život i smrt. "Citirati", kažu Kabili, "znači vratiti u život". Osuda drugih je strašni sud, a isključivanje iz društva konkretni oblik pakla i prokletstva. Jer, čovek je jednako čoveku bog, koliko je čovek čoveku vuk."
Pjer Burdije
"Svakom suđenju ulog je život, baš kao što su i sve presude presude na smrt, a meni su tri puta sudili. Prvi put sam napustio optuženičku lupu da me uhapse, drugi put da me vrate u pritvor, a treći put da me smeste u zatvor na dve godine. Društvo, kakvim smo ga mi ustrojili, neće imati mesta za mene, neće mi ga ponuditi; ali u prirodi, čije blage kiše padaju jednako na pravednike i nepravednike, biće pukotina u stenama u koje se mogu sakriti, i tajnih dolina u čijoj tišini mogu neometano ridati." Oskar Vajld
Opsežno pismo De profundis koje je Oskar Vajld (1854?1900) napisao u zatvoru Redingu, dok je služio dvogodišnju robiju zbog "užasne nepristojnosti", po prvi put se sada pojavljuje u celini u srpskom prevodu (deo je prevela već 1915. Isidora Sekulić). De profundis nije samo ispovest i razračunavanje sa lordom Alfredom Daglasom, ono je i iskreno samopreispitivanje, pismo o ljubavi, hrišćanstvu i prirodi umetnosti. Zbog svoje višeslojnosti i oštroumnih uvida, De profundis spada među najčitanija epistolografska dela moderne književnosti.
U Filozofskim fragmentima Ivan Milenković daje reprezentativni presek aktuelnih domaćih i stranih teorijskih kretanja. U preko pedeset članaka, koji su najvećim delom objavljivani u domaćoj štampi počev od 2002. godine, bavi se brojnim savremenim filozofima, piscima i temama. Ovaj izbor iz Milenkovićevog bogatog publicističkog opusa, sažima njegove izrazito široke i raznolike intelektualne preokupacije u formi pristupačnoj akademski informisanoj publici i ujedno predstavlja važan dokument o filozofiji u Srbiji u prvoj deceniji XXI veka.
U istoj meri u kojoj težimo da uspostavimo diskriminaciju među kulturama i običajima, najpotpunije se identifikujemo sa onima koje pokušavamo da negiramo. Uskraćujući ljudsku prirodu onima koji izgledaju kao "najdivljiji" ili "najvarvarskiji", ne činimo ništa drugo do zauzimanja jednog od njihovih tipičnih stavova. Varvar je pre svega čovek koji veruje u varvastvo." Klod Levi-Stros
Iako je proteklo više od četrdeset godina od rasprave Noama Čomskog i Mišela Fukoa upriličene na holandskoj televiziji 1971. godine, ona nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti. Pitanja o ljudskom saznanju, pravdi, demokratiji, političkom angažovanju, otporu i moći, i dalje zaokupljaju pažnju javnosti. Ova izazovna debata dvojice društveno aktivnih intelektualaca otkriva nepomirljivosti, ali i sličnosti njihovih pozicija i predstavlja važan prilog kritici političko-ekonomske paradigme liberalne demokratije.
Lepog mladića Solemna ostavila je nimfa Argira u koju je bio zaljubljen, pripoveda nam grčka mitologija. Afrodita ga je oslobodila ljubavnih jada pretvorivši ga u reku. Ali je on i kao reka patio za Argirom. Stoga mu je boginja podarila moć zaboravljanja i od tada su svi okupani u toj reci bili izbavljeni od ljubavnih muka.
Ima li danas kakve reke u kojoj bi se nesrećno zaljubljeni mogli okupati? Fragmenti ljubavnog govora melanholična su oda današnjem Solemnu u potrazi za rekom koja je presušila. Najpoznatije delo Rolana Barta koje Geteovim Verterom, Frojdom, Lakanom, zenom itd. slika portret zaljubljenog i opisuje svu dramu ljubavi.
Teoretičar kulture, istoričar književnosti i medicine, Žan Starobinski (Ženeva, 1920. god.), ispisuje važne stranice kulturne istorije melanholije analizirajući nekolicinu poznatih Bodlerovih pesama i dajući primere iz evropskog slikarstva (poglavito XIX veka).
Melanholija u ogledalu predstavlja deo ciklusa predavanja koji je Starobinski održao na Kolež de Fransu 1987. i 1988. godine i prevedena je na sve veće evropske jezike.
Zlo bi se sastojalo u tome da ja sada, ako nastupi smrt, gubim šansu - poslednju šansu - da mom životu dam smisao, ili više smisla. To bi objasnilo zašto nas prestrašuje skora smrt, zašto želimo njeno odlaganje. "Ne samo sada, ne samo da umrem u ovoj besmislenosti".
"Varvarin uopšte nije onaj ko veruje da postoji varvarstvo, varvarin je onaj ko veruje da neka populacija ili neko biće ne pripadaju potpuno ljudskom rodu i da zaslužuju postupke koje bi on odlučno odbio da primeni na sebi.... Nijedna kultura nije varvarska u sebi samoj, nijedan narod nije konačno civilizovan; svi mogu postati jedni kao drugi. To je svojstvo ljudske vrste."
"Zašto sabrati na jednom mestu tekstove razgovora koji su vođeni tokom skoro dvadeset godina? Pregovori ponekad traju toliko dugo da se ne zna da li su još uvek deo rata ili početak mira. Tačno je da se filozofija ne može odeliti od gneva na njenu epohu, ali ni od vedrine koju nam ona pruža. Filozofija, međutim, nije Moć. Religije, države, kapitalizam, nauka, zakon, javno mnenje, televizija - to su moći, a ne filozofija. Filozofija može imati svoje velike unutrašnje bitke (idealizam-realizam itd.), ali te su bitke smešne. Kako nije moć, filozofija se ne može upustiti u bitku protiv moći, ona umesto toga vodi rat bez bitke, gerilski rat. Ona ne može da razgovara sa moćima, ona nema šta da im kaže, da saopšti, ona vodi samo pregovore. I kako se moći ne zadovoljavaju time da ostanu spolja, već nas ponaosob prožimaju, svako od nas se nalazi u pregovorima i gerilskom ratu sa samim sobom, zahvaljujući filozofiji." Žil Delez
Religija zabranjuje i nalaže seks, osuđuje i blagosilja, kažnjava i nagrađuje. Pol našeg seksualnog partnera, bračni status, boja kože, religija i kasta mogu nas odvesti u spasenje ili u prokletstvo. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
"Nevolja s rodom“ je jedno od najuticajnijih filozofskih dela iz poslednje decenije XX veka. Ovo delo američke teoretičarke Džudit Batler u kome ona radikalno preispituje savremena stanovišta o polu, rodu, želji i identitetima, preobrazilo je i nadahnulo današnju feminističku misao, studije kulture i roda i uopšte zapadnu kritičku teoriju.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
"Tu spasonosnu prevaru, to izbegavanje, tu izvanrednu varku koja omogućava da se čuje jezik koji je izvan moći u veličanstvenosti neprestane revolucije ljudskog govora, ja nazivam književnošću."
Rolan Bart
 |
Fragmenta philosophica II Priredio: Dejan Aničić Prevodi: Milana Babić (italijanski, engleski), Aničić Dejan (nemački, engleski, francuski), Kristina Došen (nemački), Ljiljana Nedeljković (engleski), Nikola Živković (nemački), Dušan Maljković (engleski) Broj strana: 221 Godina izdanja: 2009. Cena: 486 din. |
|
"Filozofski fragmenti II“ najvećim su delom posvećeni evropskoj levici, tradicionalnoj, socijalnoj i tzv. "kulturnoj“ i "postideološkoj“ levici; sadrže najrazličitije tekstove od onih o Marksu, preko onih o Adornu i Altiseru, do tekstova o Deridi i Lakanu. Veliki broj članaka u zborniku objavljen je u protekle dve godine u nedeljniku NIN.
 |
Luj Altiser Ideologija i državni ideološki aparati Prevod sa francuskog: Andrija Filipović Broj strana: 70 Godina izdanja: 2009. Cena: 290 din. O autoru >>> Prikaz >>> |
|
Luj Altiser (Louis Althusser, 1918-1990) spada među najuticajnije francuske filozofe druge polovine XX veka. Neki od njegovih pronicljivih doprinosa savremenoj misli po kojima će ostati upamćen, poput produbljivanja koncepata ideologije i subjektivnosti, po prvi put su i najubedljivije izloženi u spisu "Ideologija i državni ideološki aparati“ (1969). Altiser ideologiju shvata kao sredstvo kojim svaka društvena grupa stvara i reprodukuje uslove sopstvenog postojanja, dok posredstvom "ideološke interpelacije“, odnosno "prozivanja“ pojedinac zadobija subjektivnost, uverljivo iznoseći da niko ne može izbeći adresiranje i pozicioniranje unutar dominantnog ideološkog diskursa.
 |
Horas Engdal Meteori Prevod sa švedskog: Sofija Vuković Broj strana: 97 Godina izdanja: 2009. Cena: 349.92 din. Prikazi >>> O autoru >>> |
|
"Meteori“ su knjiga fragmenata. Nije moguće prikazati njen sadržaj, jer su sve teme dozvoljene. Teze se iznose bez odbrane, snovi se prepričavaju bez završetka, razmatranja se izlažu bez razmišljanja o moralnom uzdizanju čitalaca. Meteori su zbirka misli bez ikakvih frustracija, delo koje nam ukazuje na neslućene mogućnosti za radost koju svi nosimo u sebi, samo ako odvojimo vremena da posmatramo svet oko sebe i razmišljamo o njemu.
 |
Oskar Vajld Duša čovekova u socijalizmu Prevod sa engleskog: Dušan Maljković Broj strana: 67 Godina izdanja: 2009. Cena: 289.44 din. O delu: Kristofer Hičens, "Socijalizam i stil" >>> Odlomak iz eseja: "O novinarima i štampi" >>> |
|
"Vajld je jednom priznao: ’Volim da zabavljam mase, dovodim do besa ugledne građane, a fasciniram aristokrate’. Sve do početka 1891. godine, njegovi napori bili su sasvim uspešni. Međutim, u februaru te godine, u časopisu Fortnightly Review pojavio se njegov esej "Duša čovekova u socijalizmu“ - i od tada britanska aristokratija više nije bila fascinirana“.
Hesketh Pearson, The Life of Oscar Wilde, 1946.
 |
Jan Asman Monoteizam i jezik nasilja Prevod: Dejan Aničić Broj strana: 60 Godina izdanja: 2009. Cena: 291.60 din. Intervju sa Janom Asmanom >>> |
|
Nemački egiptolog i kulturolog Jan Asman jedan je od najpoznatijih istraživača istorije monoteizma. U Monoteizmu i jeziku nasilja postavlja radikalno pitanje - u kojoj meri jednobožačke religije i danas daju legitimaciju nasilju i predstavljaju izazov društvenoj i verskoj toleranciji.
 |
Džon Stjuart Mil Prirodno i neprirodno Prevod: Svetlana Samurović Broj strana: 87 Godina izdanja: 2008 Cena: 355.00 din. O autoru >>>
|
||
"Namera ovog eseja je da istraži istinitost učenja koje je proglasilo prirodu kao merilo za ispravno i pogrešno, za dobro i loše, da ispita istinitost učenja koje smatra vrednim da se priroda sledi ili odobrava, da se ona podržava ili da joj se pokorava".
Džon Stjuart Mil
 |
Mišel Fuko Poredak diskursa Pristupno predavanje na Kolež de Fransu (1970) Prevod: Dejan Aničić Str. 60 Cena: 259.20 din. Prikaz (DANAS) >>> O Fukou (NIN) >>> Prikaz (filozofija.info) >>>
|
||
U "Poretku diskursa“, pristupnom govoru na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi naizgled "neproblematičnom“ temom diskursa (govora), ključnim pojmom za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. "Poredak diskursa“ je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.
 |
Fragmenta philosophica Preveo i priredio: Dejan Aničić Predgovor: Slobodan Reljić Godina izdanja: 2007 str. 260 cena: 486 din. Prikazi: VREME >>> Filozofija.info i NSPM >>> NIN >>>
|
||
"Filozofski fragmenti“ - zbornik preko trideset tekstova, u prvom redu filozofa i sociologa - predstavlja "popularnu reviju savremene zapadne misli“. Većina članaka u ovoj zbirci objavljena je u periodu od 2005. do 2007. godine u nedeljniku NIN. U njemu se takođe nalaze članci i intervjui koji se po prvi put publikuju na srpskom jeziku.
 |
Mišel Fuko Volja za znanjem. Istorija seksualnosti I Prevod: Jelena Stakić Redakcija prevoda i "Beleška o novom prevodu": Dejan Aničić Godina izdanja: 2006 str. 194 Cena: 590 din.
|
 |
Iv Levin Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka Prevod: Svetlana Samurović Godina izdanja: 2006. Str. 439 Cena: 980 din. Prikaz >>> Prikaz (Kragujevc online)>>> INTERVJU SA IV LEVIN (NIN) >>>
|
||
Ova monografija, jedina takve vrste do danas, plod je dugogodišnjeg istraživanja po bibliotekama Moskve, Beograda, Sofije, Petrograda i mnogim drugim američkim vizantološkim i slavističkim centrima. >>>
 |
Sigmund Frojd - Kritičke evaluacije Zbornik radova povodom 150 godina od rođenja S. Frojda (1856-2006). Priredili i preveli: Damir Krkobabić, Dejan Aničić i Vladimir Todorić Cena: 292 din. Godina izdanja: 2006 Broj strana: 153 Prikaz (Dnevnik) >>> Prikaz (Popkult) >>>
|
||
BIBLIOTEKA PANELINION |
|||||||||||||||||||||||||
Ne treba mešati knjige koje se čitaju na putovanju sa onima koje na putovanje navode.
"Na svoje prvo putovanje u Grčku krenuo sam 1947, na poslednje u jesen 1966. Poslednja moja slika: ostrvo u Egejskome moru, bez drveća, sa jednim jedinim selom i goletnim predelom u kom se beda i lepota spajaju kao dve padine brega. Spoj suprotnosti, kao u Heraklitovoj rečenici koju predeli Kiklada neprestano sriču u svojoj svetlosti: "Protivno se udružuje i iz raznih tonova postaje najlepša harmonija, i sve biva borbom.“ Slika tog zagubljenog ostrva čvrsto se zadržava u meni, možda zato što je bila poslednja. Ipak, kako godine prolaze, uviđam koliko se u mom pamćenju uspomene mešaju kao u kakvoj zagonetnoj igri. Zašto neke, naizgled sasvim bezimene, uporno ostaju kao da hoće da podvuku neku poruku čiji mi smisao i dalje izmiče?“
Žak Lakarijer (1925-2005), francuski pisac i prevodilac sa grčkog jezika. Na srpskom su mu do sada objavljena dela Gnostici i Rečnik zaljubljenika u Grčku. Njegovo najpoznatije delo Grčko leto: jedna svakidašnja Grčka od četiri hi-ljade godina, u Francuskoj i Grčkoj je doživelo desetine izdanja, a sada je konačno dostupno i na srpskom jeziku, u prevodu Jelene Stakić.
"Krf - idilično jonsko ostrvo s dvohiljadugodišnjom istorijom - nije moglo naći podesnijeg hroničara od Lorensa Darela. Jer on nije samo pesnik izražene osećajnosti, nego i humanista s oštrim okom za karakter ličnosti i s istančanim poznavanjem starodrevnosti."
"Pisac izrazite darovitosti, nedostižnog stilskog umeća, s uvidima moćnim koliko i nežnim." Gilbert Hajet
Edvard Morgan Forster (1879-1970), engleski klasik, obreo se tokom Prvog svetskog rata u Aleksandriji, gde o njoj povremeno piše za britansku štampu. Po nagovoru prijatelja Virdžinije i Leonarda Vulfa, Forster će neke od njih objaviti pod imenom "Faros i Farilon" 1923. godine. Nizom kratkih eseja Forster nas vodi kroz kulturnu istoriju prestonice helenizovanog Egipta, od Aleksandra Velikog, od Aleksandra Velikog, helenističkih vladara, rimskih imperatora, crkvenih otaca pa sve do moderne Aleksandrije - u kojoj se proizvodi pamuk i puši hašiš - i gde otkriva Konstantina Kavafisa. "Faros i Farilon" predstavlja minijaturni portret slavnog grada, koji ne ostavlja ravnodušnim ni rafinirane helenofile.
I pored sve opčinjenosti Mediteranom i grčkom kulturom, engleski pisac Lorens Darel (1912-1990) daje trezven portret posleratnog Kipra, sa osvrtima na čitavu njegovu istoriju i kulturno pamćenje. Darelova izrazita pripovedačka snaga i talenat preobražavaju u Gorkim limunovima Kipra putopisne, istorijske i autobiografske elemente u književno delo koje nije namenjeno samo onima zainteresovanim za ovo ostrvo, već svim istinskim poštovaocima lepe reči i plemenitih stremljenja ka svestranijem međukulturnom razumevanju.
Antologija savremene grčke ženske priče je zbirka koja po prvi put upoznaje srpskog čitaoca sa najaktuelnijim proznim ženskim stvaraocima na grčkom jeziku. Priče u ovoj antologiji, bilo da su melanholične, dramaticne ili duhovite, odškrinjuju vrata ne samo moderne grčke književnosti, nego i celokopnog grčkog društva, posmatranog budnim ženskim okom.
"I odjednom sam ponovo ugledao Grčku koju volim: golu sirotinju što pruža radost bez poniženja, čestitost i lepo ophođenje ostrvljana, raskole i podmuklost varošana, škrtost i ljubomoru sitnih posednika. Video sam taverne sa lovorovim vencima, jaganjce kako se okreću na ražnju za Uskrs, bradate heroje, polomljene mramorne statue. Istočno od Rodosa leži Anadolija, njene suncem spržene planine legu se pod orlovima, kuda pastir hoda čitavog dana, među mirtom i jagodastim drvetom sa njihovim jarko crvenim ranama od bobica. Jednog dana ću otkriti pravi način da to izrazim rečima...“
|
 |
Hans-Georg Bek Vizantijski erotikon Prevod: Toma Savica i Vesna Čkovrić Godina izdanja: 2009. Broj strana: 192 (sa indeksom) Cena: 702 din. Više o autoru >>> Prikaz (Dnevnik)>>> Prikaz (Republika)>>>
|
||
"Hrišćanstvo“ - govorio je Niče - "ne zna za radost“. Vizantijsko društvo, uprkos jakom uticaju hrišćanstva, poznavalo je i cenilo radost, pa i onu čulnu, koju je crkva najviše osuđivala. Hans-Georg Bek otkriva kako je erotofobija zvanične crkve često ignorisana u vizantijskoj svakodnevici, umetnosti, književnosti, čak i u manastirima. Tekstovi pojedinih antičkih ljubavnih romana došli su nam i u formi molitvenika, u koje su bili prerušeni kako bi se prekratili dugi sati manastirskih bogosluženja. "Vizantijski erotikon“ govori o toj manje poznatoj strani vizantijskog društva.
Hans-Georg Bek (1910-1999), nemački vizantinolog. Bio je redovni profesor na katedri za vizantinologiju Univerziteta u Minhenu, kao i dugogodišnji urednik časopisa Byzantinische Zeitschrift. Autor brojnih studija iz oblasti vizantijske istorije, književnosti, teologije. "Vizantijski erotikon“ je treće njegovo delo u srpskom prevodu.
 |
Siril Mango Vizantijska knjizevnost kao krivo ogledalo Prevod: Milana Babic Godina izdanja: 2009. Broj strana: 42 Cena: 290 din. |
|
Britanski vizantinolog rusko-grčkog porekla Siril Mango (rođ. 1928. u Carigradu), jedan je od najsvestranijih živih vizantinologa. Njegove studije uključuju vizantijsku arhitekturu, umetnost, istoriju, književnost. U ovom pristupnom predavanju, održanom 1974. na Oksfordu, daje ključna uputstva za dekodiranje vizantijskih tekstova, namenjena pre svega istoričarima. U sredini gde je bujala paraistoriografija za period nacionalne istorije od "pre Adama“, Mangove su smernice za pristup podacima iz poznoantičkih i vizantijskih izvora utoliko važnije i aktuelnije.
 |
Henri Miler Kolos iz Marusija (Putovanje po Grčkoj) Prevod sa engleskog: Sonja Vasiljević Broj strana: 249 Godina izdanja: 2009. Cena: 648.00 din. |
|
U proleće 1940. američki pisac Henri Miler (1891-1980) prihvata poziv svog prijatelja Lorensa Darela i pridružuje mu se u Grčkoj. Upoznaje grčke pesnike i pisce, noćni život u atinskim tavernama, istražuje Peloponez i otkriva magiju Krita. Usred lične duhovne krize i svestan ozbiljnosti rata koji izbija, u Grčkoj pronalazi "svet svetlosti“. Kolos iz Marusija govori o putovanju koje umnogome preobražava Milerov život i umetnost. Smatrao ga je svojim najboljim delom.
 |
Nikolas Gejdž Portret Grčke Prevod: Sonja Vasiljević Broj strana: 220. Godina izdanja: 2008 Cena: 659.00 din. O autoru >>>
|
||
"Portret Grčke“ Nikolasa Gejdža, američkog književnika grčkog porekla, realističan je i obuhvatan, sa smislom za neobične detalje i na momente nadahnut ličnim iskustvom. U njemu su znalački i pristupačno predstavljeni grčka istorija, jezik i spomenici, ostrva i kopno, muzika, običaji, stari i savremeni mitovi. Istančani psihogram zemlje i ljudi koji oduvek bude interesovanje, dovode u nedoumicu i fasciniraju.
 |
Jelena Dimitrijević Pisma iz Soluna Preveli na novogrčki: Vladimir Bošković i Dimostenis Stratigopulos Priredili: Vladimir Bošković i Dejan Aničić Cena: 540 dinara Broj strana: 237 Godina izdanja: 2008 Pisma Jelene Dimitrijević >>> Pisma iz Soluna (Blic Knjiga) >>>
|
||
U leto 1908, srpska avangardna književnica Jelena Dimitrijević (1862-1945) zaputila se u Solun, tada još uvek pod turskom vlašću, kako bi se lično uverila u istinitost napisa iz evropske štampe da su se turske žene "razvile", nakon uspešno izvedene "Mladoturske revolucije" koja je izbila upravo u Solunu 23. jula 1908. Sa tog putovanja nam je ostavila deset pisama koja su važna i trezvena svedočanstva ne samo o "ženskom pitanju" na Balkanu, nego i o razvoju našeg građanskog liberalizma.
 |
Lorens Darel Grčka ostrva Prevod: Sonja Vasiljević Cena: 680.40 din. Broj strana: 355 Prikaz: Politika >>> Prikaz: Dnevnik >>> Prikaz: Novine beogradskog čitališta >>> O autoru i knjizi >>>
|
||
U putopisnom delu "Grčka ostrva“, proslavljeni engleski pisac "Aleksandrijskog kvarteta“ Lorens Darel (1912-1990) iznova se vraća temi koju najbolje poznaje i najviše voli - Mediteranu. Svetlost, boje, mirisi, istorija, arhitektura, mitologija, geografija, fauna, flora i, konačno, ljudi - tema su ove uzbudljive, delom autobiografske knjige. "Grčka ostrva“ su vodič za grčku kulturu u višemilenijumskom trajanju, ispripovedan vrhunskim književnim stilom.
 |
Piter Bin Tri generacije grčkih pisaca. Uvod u delo Kavafisa, Kazancakisa i Ricosa Prevod: Sonja Vasiljević Prevod predgovora srpskom izdanju, Biografija i ergografija P. Bina: Vladimir Bošković Ilustracije: Nataša Kokić Broj strana: 142 Godina izdanja: 2006 Cena: 292 din. Intervju sa Piterom Binom (NIN) >>> Prikaz (Misao) >>>
|
 |
Robert Brauning Srednjovekovni i savremeni grčki jezik Prevod: Jelena Petrović Bibliografska dopuna: Dejan Aničić Godina izdanja: 2005 Broj strana: 198 Cena: 648 din. Recenzija: (Philologia) >>>
|
||
BIBLIOTEKA MISCELLANEA |
 |
Rainer Bressler Geliebter / Geliebte 8 Hörspiele (1979 bis 1993) Cena: 750 din. Broj strana: 373 Godina izdanja: 2008 Više o knjizi: >>> Rezensionen>>>
|
Historische Themen:
- Aufruhr in Zürich: Johann Heinrich Füssli (1741 - 1825)
- Nächst der Sonne: Liselotte von der Pfalz Herzogin von Orléans, 1652 bis 1722
- Geliebter / Geliebte: Vita Sackville-West, 1892 bis 1962, und Violet Trefusis, 1894 bis 1972
Geschichte um Aussenseiter:
- Porträt einer unmöglichen Freundschaft
- Morgenkonzert
- Folgen Sie mir, Madame
- Gaukler der Nacht
- Beinahe-Minuten-Krimi
BIBLIOTEKA FONTES |
||||
"Spisi o Hadrijanu“ sadrže antičke izvore o jednoj od najfascinantnijih ličnosti pozne antike, o rimskom imperatoru Hadrijanu (117-138 n.e). Pored Hadrijanove biografije iz važnog prosopografskog izvora "Historia Augusta” i istorijskih spisa Diona Kasija, Eutropija i Aurelija Viktora, u zbirku su uključena i manje poznata istorijska svedočanstva, fragmenti i natpisi.
Hadrijanov život, rana mladost i obrazovanje, politički uspon, reformatorska delatnost, putovanja uzduž i popreko velike imperije, graditeljstvo, učenost, ljubavne strasti i sve ostalo što je činilo habitus ovog rimskog cara, već su za same Rimljane bili puni zbunjujućih odlika. Njegovo je doba, bez velikih ratova i potresa, kako je primetio istoričar Edvard Gibon, najsrećnije doba u poznatoj istoriji čovečanstva. A nakon njega - only enigma and tragedy remain.
|
 |
Le Korbizje Putovanje na Istok Prevod: Svetlana Samurović Broj strana: 170 Godina izdanja: 2008 Cena: 542.00 din. Više o knjizi >>> Prikaz >>>
|
||
Šarl-Eduar Žanre, poznatiji kao Le Korbizje (1887-1965), ostavio je mladalački odvažan, jedar i radoznao književni putopis sa svog višemesečnog krstarenja po Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj i Grčkoj 1911. godine. Putovanje na Istok Korbizjeu nije poslužilo za još jedan onovremeni "orijentalni narativ“ pun prezrivog čuđenja prema Drugom, nego za otkriće same arhitekture - "veličanstvene igre oblika i jedinstvenog sistema uma“.
BIBLIOTEKA ROMANI |
 |
Hans Joakim Šedlih Podari mu govor Život i smrt pesnika Ezopa
Prevod sa nemačkog: Paola Petrić Godina izdanja: 2011. Broj strana: 100 Cena: 290.00 din. |
pljosnat, njegova koža boje prljavštine. Ezopov stomak se previjao preko pojasa. Bio je krivonog. Njegova leva ruka beše kraća od desne. Neki kažu: njegova desna ruka beše kraća od leve. Ezop je bio rob. Za rad u gradu bio je neupotrebljiv. Njegov gospodar ga je odredio za rad na polju...
"Sjajna knjiga" ("Die Zeit"), zasnovana na anonimnom grčkom romanu (prema rukopisu iz 10. veka) o životu jedne od najčudesnijih ličnosti stare Grčke.
Hans Joakim Šedlih (rođen 1935. god.), nemački pisac, prevodilac i esejista. Dobitnik brojnih književnih nagrada i član Nemačke akademije za jezik i pesništvo.
 |
Gi Helminger Novi Brazil
Prevod: Meral Tarar-Tutuš Godina izdanja: 2011. Broj strana: 335 Cena: 690 din.
Prikaz (Deutschlandradio)>>> |
U novom romanu Gija Helmingera spajaju se dve linije pripovedanja u veliku, univerzalnu priču o tome šta ljude podstiče u njihovoj potrazi za zajedništvom i dobrim životom.
Gi Helminger (rođ. 1963. godine) spada u najistaknutije luksemburške pisce mlađe generacije. Piše drame, poeziju i prozu. Pored toga uređuje i vodi emisiju o kulturi na luksemburškoj televiziji.